PREPORUKE O PRAVILNOM ĐUBRENJU USEVA

Da li je pšenici potrebno đubrivo? Kada i koja količina đubriva je potrebna?

Odgovore na ova pitanja dobićete od Meteobot® Nitro sistema za precizno đubrenje. Sistem uzima u obzir najvažnije faktore, koji utiču na unos azota, odnosno prinos i kvalitet zrna. Faktori su sledeći:

• Količina hlorofila u lišću
• Padavine
• Vlažnost zemljišta
• Temperatura zemljišta
• Sorta pšenice
• Vrsta i sadržaj tla

Na osnovu ovih faktora, sistem daje preporuke o količini azota neophodnog za postizanje planiranog prinosa i kvaliteta zrna, uz minimalne troškove za azotna đubriva.

Kako to izgleda u praksi?

Na sledećim grafikonima prikazani su prosečni prinosi i sadržaj proteina nakon ispitivanja tla u 2018/2019. Jasno je da je za postizanje kvaliteta pšenice za hleb ( odnosno, veće prodajne cene) neophodno 100 kg aktivnog azota po hektaru.

Šta je Meteobot® Nitro?

Meteobot® Nitro sastoji se od nekoliko komponenti:

Količina hlorofila – Koja količina đubriva je neophodna?

Usevima koji se dobro razvijaju potrebno je više azota, sadrže veći nivo hlorofila i daju veće prinose. Merenje hlorofila pokazuje koliko azota su biljke uzele i koliko im je potrebno da bi postigli svoj maksimalni potencijal prinosa.

Merenje se vrši pre nanošenja đubriva, uz pomoć optičkog merača hlorofila, direktno u polju, tako da nije potrebno nositi lišće u laboratoriju na hemijsku analizu. Na taj način dobijate najprecizniju informaciju o tome koliko azota je potrebno da nanesete.

Kiša i temperature – kada je vreme za đubrenje?

Glavni faktori, na osnovu kojih se određuje unos azota (samim tim i količine prinosa) su kiša i temperature. Ukoliko nema dovoljno vlage, biljke neće moći da upiju azot iz zemljišta. Isto tako, ako je temperature niska (ispod 5°C), proces vegetacije se zaustavlja i biljke ne mogu da preuzmu hranljive materije.

Unos azota nije konstantan. Pšenici je potrebno najviše azota u periodu   kada brzo raste, na kraju orezivanja i tokom procesa izduživanja stabljike. Međutim, azot se nanosi samo kad je vlažnost tla odgovarajuća ili kad se očekuju adekvatne količine kiše. U suprotnom, postoji rizik od gubitka azota ili smanjivanja zrna tokom punjenja. Zato je veoma važno nadgledati vlažnost tla, prognoze za kišu i aktuelne padavine.

Ukoliko padne dovoljno kiše, poželjno je naneti više azota za veće prinose useva. I obrnuto, ukoliko je zemlja suva bolje je da se azot ne nanosi dok količina prognoziranih padavina ne bude dovoljna.

Sve ove informacije direktno se prosleđuju sa Meteobot® Micro meteorološke stanice na vaš pametni telefon. Mali, ugrađeni GPS za praćenje situacije i sigurnost omogućava instalaciju Meteobot® Micro u polju.

Meteobot® Micro šalje podatke o kiši, vlažnosti i temperaturi tla u realnom vremenu. Šta više, dobijate lokalnu vremensku prognozu za narednih deset dana.

Satelitske slike

Ako je prisutnost useva na polju jednaka, dovoljno je izmeriti nivo hlorofila samo na jednoj lokaciji. Ukoliko to nije slučaj, potrebno je izvršiti merenje u svakoj zoni. Kako razlikovati ove zone? Najlakše uz pomoć satelitskih slika npr. Uz pomoć Onesoil ili At.farm.

Kao što se vidi na slici, postoje tri glavne zone u polju. Dobro razvijena (tamno zelena), umereno razvijena (zelena) i nedovoljno razvijena  (svetlo zelena). U ovom slučaju potrebno je tri puta meriti nivo hlorofila- jednom u svakoj zoni. Tako ćete znati koliko đubriva je potrebno u svakoj od njih. U ovom slučaju, preporučljivo je naneti 40 kg N/ha u dobro razvijenoj zoni, 60 kg N/ha u umereno razvijenoj zoni i 80 kg N/ha u nedovoljno razvijenoj zoni. Ako želite da nanesete fiksnu količinu, možete izračunati prosek za celo polje. Moguće je, naravno, primeniti i pravilo promenljive stope đubrenja.

Promenljiva stopa đubrenja

Izračunavanje ove stope veoma je jednostavno. Samo unesite količine đubriva za svaku zonu u softver za satelitske snimke. Automatski ćete dobiti prikaz promenljive mape aplikacija. Možete je preuzeti kao datoteku, pomoću USB-a i učitati je u GPS navigacioni sistem Amazone, Raven, Ag Leader, John Deere, Topcon, itd.

Strategije promenljive stope  đubrenja

Dve su glavne strategije za različite količine nanošenog đubrenja. Prva, tzv. socijalna strategija koristi dodatno đubrenje u slabije razvijenim zonama kao i smanjeno đubrenje u dobro razvijenim zonama. Ova strategija je dobra na početku sezone – kada slabije razvijene zone imaju dovoljno vremena da sustignu jače. Rezultat ove strategije je veća ujednačenost prinosa. Strategija dovodi do manjih gubitaka tokom žetve, jer nije neophodno naglo menjati lokaciju kombajna među zonama.

Ipak, postoje neke stvari u vezi sa ovom strategijom, kojih treba da budete svesni. Prema studijama kompanije Onesoil, ukoliko nanesete više đubriva u slabijim zonama, u 55% slučajeva nećete imati veći prinos. Razlog nije taj da je azot ograničavajući faktor, već, na primer, na to utiču kiselo tlo (niska Ph vrednost), neravan teren ( brzo se isuši ili poplavi), nedostatak hranljivih materija itd. Da bi “socijalistička” strategija funkcionisala, morate otkriti problem i, ako je to moguće, rešiti ga. Ukoliko je to nemoguće, nema smisla nanositi više azota u slabo razvijenim zonama- to će samo dovesti do većeg gubitka prinosa.

Druga strategija je tzv “ kapitalistička”. Pomoću nje, više se đubriva nanosi u bolje razvijenim zonama, a manje u slabijim. Ova strategija se obično primenjuje na kraju vegetacijske sezone, kada slabije razvijeni  usevi ionako neće imati dovoljno vremena da prime više đubriva. Rezultat ove strategije je da dobijete maksimalni prinos u bolje razvijenim zonama.

Analiza tla – Postoje li faktori koji ograničavaju prinos?

Efekat azotnog đubriva zavisi i od vrste i hemijskog sastava tla. Na primer, čak i ako nanesemo veću količinu đubriva, ono neće biti efikasno iskorišćeno, ako je Ph vrednost tla niska (kiselo tlo), ako nema dovoljno ugljenika (organske materije) i mikroelemenata. Takođe, ako je tlo peščano i izloženo velikoj količini padavina, usevi neće upiti azot i biljka će ostati gladna. Zbog ovih i drugih faktora, dešavalo se da aktivna materija azota, 400 kg/ha (dok je obično je dovoljno 170-200 kg/ha) nije dovela do značajnog povećanja prinosa.

Upravo zbog toga, da biste dobili maksimalan efekat đubrenja azotom, preporučujemo analizu sledećih faktora:

• Vrsta tla ( glina, pesak, mulj);
• Sposobnost zadržavanja hranljivih materija;
• Rizik od gubljenja azota;
• pH;
• Organska materija (humus);
• Dostupna količina fosfora i kalijuma;
• Dostupna količina sumpora I drugih mikroelemenata.

Svaki poljoprivrednik poznaje svoje polje. Nije potrebno uzimati 50 uzoraka tla da bi se zaključilo da postoje 2 ili 3 vrste tla u polju. To je skupo i neefikasno. Osim toga, mapiranje tla nije baš poželjno da bi se polje đubrilo azotom. Azot je veoma pokretljiv u polju- ukoliko uradite analizu tla pre setve, deo raspoložive količine azota će se verovatno izgubiti pre nego što usev počne da je koristi.

Zato koristimo analizu tla, da bismo otkrili faktore koji ograničavaju prinos. Ukoliko nulirate ove faktore tako što naneste sumporno đubrivo, ili kreč da povećate Ph, ili iskoristitke ostatke đubriva nakon žetve, da biste povećali količinu organske materije, možete postići maksimalni efekat nakon đubrenja azotom.

Specifičnosti sorti

Preporuke o neophodnoj količini azota sa Meteobot Nitro stanice zavise od sorte pšenice. Neke od sorti su vidno zelenije ( imaju više hlorofila), ali to ne znači da će dati veći prinos. Da bismo uzeli u obzir ove specifičnosti, sproveli smo terenska ispitivanja na polju na mnogim, različitim lokacijama na kojima se uzgaja pšenica. Na ta način razvili smo precizne algoritme đubrenja za testirane sorte kao i jedinstveni algoritam za druge sorte.

Kakvi su rezultati?

Rezultate Meteobot® Nitro sitema đubrenja možete videti u narednoj tabeli:

* Cene su za pšenični hleb FOB Crno more od 5. jula 2019. godine

Više o rezultatima…